Кратак садржај:  У универзитетском уџбенику "ОПШТА ТЕОРИЈА ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ", нашој стручној и научној јавности, понуђен је савремен теоријски концепт кретне културе човека, као својеврсна филозофија физичке културе.
Уџбеник је сачињен из пет стручних целина: Увођења, Препознавања, Поимања, Вредновања и Изучавања.
У "Увођењу" се износи поимање физичке културе као обједињених погледа о општим питањима: физичког васпитања, спорта и рекреације.
Кроз "Препознавања" се физичка култура одређује као специфичан продукт сплета биолошког наслеђа, тековина развоја људског друштва и прегнућа појединих људи. Предност се даје култури, а тек потом ономе што је у њој физичко. Матични део, заједнички свим њеним ентитетима (физичко васпитање, спорт и рекреација), одређен је у онтолошком смислу као "физичка АКТивност и њом створена ДОБРА".
У трећем поглављу "Поимања" обрађени су изрази који се користе у физичкој култури, као појмовно-значењски простор физичке културе.
У четвртом поглављу "Вредновања" обрађена је аксиологија физичке активности човека уопште, и посебно аксиологија у физичком васпитању, спорту и рекреацији. Наговештена је потреба да се превреднују вредности у физичкој култури, нарочито у спорту.
У петом поглављу "Изучавања" аутори претпостављају три базична елемента за конституисање наука о физичкој култури: назив струке, родни појам (genus proximum) и структуру науке. Аутори нарочито инсистирају на језгру наука физичке културе, које конституишу: Филозофија физичке културе, Теорије средњег обима и Теорија моторне делатноати. Уважавајући два основна правца у развоју наука о физичкој култури (диференцијација и интеграција научних знања), аутори су присталице интердисциплинарних и мултидисциплинарних основа наука о физичкој култури.